Мурали
МАЛО ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗРЕЊАНИНСКИХ ЗИДОВА
Град покренут сликама
Мурал „Четир’ коња дебела”, насликан још 1992, спасен је из смртоносног загрљаја једне рекламе и синуо је новим сјајем. Исти аутор урадио је и мурал „Бројим само сунчане сате”. На неким другим зидовима осванули су великани српске културе, Бечкеречка тврђава, па чак и чувени Тротерови. Овај град насмешио се свом креативном и младалачком одразу у огледалу. И намигнуо
Текст и фотографије: Миодраг Грубачки
Неколико неугледних фасада у овој банатској вароши претворено је у занимљива улична платна великих димензија. Мурали, наравно, нису ништа ново, али ови зрењанински у последње време плене пажњу, пре свега, због аутентичности и оригиналности. Резултат рада неколико уметника је оплемењивање градских простора, спречавање пропадања фасада и креирање својеврсне галерије на отвореном коју, свакодневно, походи на хиљаде посматрача.
Зрењанинце је летос обрадовала вест да локално пословно удружење покреће обнову мурала Четир’ коња дебела, први путнасликаног 1992. Пре извесног времена, преко тада оронулог мурала, постављена је велика реклама једног произвођача пива. Потпуно (не)очекивано, уследила је реакција јавности која је довела до тога да реклама буде уклоњена након само неколико дана. То је подстакло и на размишљања о обнови мурала.
Његов аутор Милутин Мићић, академски сликар који живи у овом граду, прихватио је позив да освежи своје дело, начето зубом времена и атмосферским (не)приликама, па је мурал, смештен уз најпрометнију градску саобраћајницу, брзо засијао новим сјајем.
Исти аутор насликао је и мурал Horas non numero nisi serenas(„Бројим само сунчане сате”) на фасади зрењанинске Економске школе, који има и функцију сунчаног сата, видљивог са широког простора испред школе.
Академски сликар из Зрењанина Виорел Флора насликао је мурал димензија 14x4 метара у Градској башти (Жупанијском парку), с мотивом Бечкеречке тврђаве, која се некада налазила баш на том простору. Бројни посетиоци ове зелене оазе унутар здања Градске куће не пропуштају прилику да се фотографишу управо испред тог мурала, препуштајући се путовању кроз време и шетњи испод зидина давно срушеног утврђења.
МИЛИОНЕРИ ОГРНУТИ ВЕТРОМ
У оквиру пројекта „Покрени град”, реализованом својевремено у неколико места Србије, млада уметница Ана Краш креирала је у Зрењанину поетичан мурал И ветар свира, огрни ме ветром. Надахнутост кошавом, која уме снажно да задува у равници, учинила је да Зрењанинци и ово дело прихвате као своје. Мурал се издваја и необичним мотивом насликаним „по вертикали”. Нашло се у центру Зрењанина још неколико појединачних зидних уметничких креација, попут мурала Град је моје игралиште на фасади још једне овдашње средње школе.
Коначно, највеће стамбено насеље у Зрењанину, „Багљаш”, са својих петнаест хиљада становника, често је мета вандала који непримереним порукама обесмишљавају сваки покушај дотеривања и кречења фасада. Управо то ружење (з)града подстакло је групу младих ентузијаста да почну да размишљају на сасвим другачији начин. Пролетос је, готово преко ноћи, на једном од бочних зидова гаража у том насељу, освануо оригинални портрет Николе Тесле. Позитивне реакције још се нису ни стишале, а на суседном зиду појавио се лик још једногвеликана: Михајла Пупина. Придружио им се убрзо и Вук Караџић, чији је портрет насликан управо на школској згради.
Последњи мурал у томнизу, од исте групе аутора, помало неочекивано је Зрењанинцима представио незаборавне ликове из хумористичке серије Мућке– Дел Боја, Роднија и стрица Алберта. Многи су појаву легендарних Тротера на овомместу повезали са клупама испред мурала, на којима већ годинама пензионери играју шахи карте, па им, некако, пристаје чувена парола из серије, исписана и на овом зиду: „Следеће године у ово време бићемо милионери!” Ведри дух Тротерових, тако, провејава Зрењанином, творећи из тог и свих других мурала неке нове варошке приче, прожете оптимизмом и бекством од често суморне овдашње свакодневице.
***
Симбол
Не треба посебно наглашавати да су Четир’ коња својеврстан градски симбол, опеван и у песми, те да свако његово јавно истицање, нарочито у оваквим размерама, међу житељима града на Бегеју изазива посебне симпатије.
|